Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Komuniciranje". Rad ima 5 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

UPOZNAVANJE LIČNOSTI ČOVEKA KAO OSNOV USPEŠNOG KOMUNICIRANJA

Uvod

"Ono što ne želim da drugi učine meni,

ne činim ni ja drugima"

(Konfucije)

Društvena tekovina zvana moral dobila je ime po latinskoj reči mos koja označava običaj ili vladanje. Vrlo uticajni filozof Hegel nazvao je Sokrata “izumiteljem morala”. Kod starih Grka moralan čovek definisan je kao ljudska jedinka svesna svoga delovanja. Helenski mudraci su i društvene norme doživljavali kao prirodne zakone; onaj ko prekrši običajna načela smatran je nezrelim ili, čak, ludim.

Savremeni tumači vide moral kao skup običaja, vrednosti, normi, ideala i propisa koji određuju šta je dobro, valjano, časno i pravedno, a šta se stim kosi, šta je suprotno. Kao ljudske prakse, moral je vid delatnog odnošenja čoveka “prema svetu, prema drugim ljudima i prema samom sebi”. Istorijski je uslovljen, podložan uticajima realnog ekonomskog, društvenog pa i političkog života; zavisan je i od preovlađujućeg tipa vlasničkih odnosa.

Različite epohe, pa i različita društva i kulture, imaju svoj osobeni moral, svima je, ipak, zajednička važna socijalna funkcija moralnih normi. Usvajanjem moralne norme se internalizuju i postaju savest vremena, društva, socijalne grupe ili pojedinca. Njihovim poštovanjem omogućuje se povoljn i skladan opstanak i razvoj zajednice i njenih članova.

Procenjivanjem sadržaja i dometa moralnih načela i vrednovanjem ponašanja pojedinca, društvene grupe ili najšire zajednice bavi se etika (od grčke reči ethos koja takođe znači običaj). Kao filozofska disciplina poznata pod imenom moralna filozofija ili nauka o moralu, ponegde i kao filozofija htenja, etika dublje istražuje motive i otvoreno postavlja norme ljudskom delovanju koje ima za cilj dobro, pravedno, humano. Ona bespoštedno sudi o moralu kao njegova otvorena kritička svest. Još jednostavnije: moral je predmet kritičkog proučavanja etike kao dela filozofije.

Iz straha od moralnog pluralizma, etičari često kažu da reč moral nema množinu. Ipak, u filozofskim studijima govori se o mnoštvu morala i jedinstvu etike; time se precizira odnos između morala kao postojećegpromnljivog korpusa običaja, propisa, normi i ideala, i etike kao filozofsko – teorijske i naučne refleksije o vidovima praktičnog ispoljavanja morala.

Neposrednu praksu popslovno – etičkog ponašanja osvetljava nam poslovna etika; iako je etika filozofska disciplina, u teoriji praksi poslovne etike u svetu se, pa i kod nas, pretežno primenjuju metode i strategiije sociologije kao opšte nauke o društvu.

Pošto su ekonomija i etika prepletene brojnim vidljivim i nevidljivim nitima, praktičari odnosa s javnošću svakodnevno su u opasnosti da pređu onu tanku liniju koja deli dozvoljeno od nedozvoljenog.

Vi vidite stvari I kažete :”Zašto?”

Ali, ja sanjam stvari koje nikad nisu bile I kažem “Zašto da ne?”

Džordž Bernard Šo

Ljudska potreba je stanje koje se javlja uskraćivanjem osnovnih zadovoljenja.Ljudi imaju brojne I raznovrsne potrebe.Fizičke potrebe za hranom,vazduhom ,vodom,odećom I stanom,društvene potrebe za pripadqanjem I lične potrebe za znanjem I samoizražavanjem.Ove potrebe ne stvaraju organizacije ,one u sastavni deo ljudskog postojanja.Ljudske želje su žudnja za zadovoljenjem ljudskih potreba I oblikuju se pod uticajem kulture I ličnosti pojedinca.

 

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com